УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 16. децембар 2009.

Иде мој отац певајући.../ Коли Ивањска


Као прасак светлости преломљен кроз капи потока негде на пропланку мог детињства гипки кораком младости у моје сећање долази мој отац.


Цело детињство ми озари спокој и сигурност којом краве пасу и повремено ме погледају својим крупним влажним очима. Све то би нарушено као трептај лептира што се играше по цветовима маслачака стапајући се са жутозелене ливадом. И зачух ослушкујући и јасно препознах негде у даљини у планини ехо гласа мога оца, певао је.

Одавно природа не пева, одавно не одзвањају сједињена гласови потока, зунзара и човека.

Ово моје сећање је младо, јасно и данас су једине ноте за мој скроман слух оне које је записао детињство - оне су моја симфонија.

Некада давно када си имао седам година и када су сви око тебе били старији, чинило ти се да си као уљез, само си слушао и посматрао. Дан је почињао буђењем, у природи, у пет или око осам, и трајао је до неког пландовања, а дете добије кратку паузу до поподневних послова. Из Топила као у амфитеатру поглед је досезао до вечности, оперваженој планинским видицима. И у том видику се смењивали кретање и повећавала сцена када су неки путници прилазили селу ивању. Распознавала сам оно што сам већ знала, ко иде, за колико ће стићи до Гробља, где ће проћи и куда се намерио. Све је као на траци, која тече у оба смера.

Но, има неко кога не видим, али сигурно знам да је он пре него изрони иза брестова, или уз живу ограду уз градину, или између леја поврћа оивичених цвећем, и кога чујем.

И чујем симфонију којом улази у моја чула, а оно је често различито, некад је само звиждање, свирање на листу багрема, па песма ... Да ли су то Три ливаде нигде лада нема, Сејдефу мајка буђаше, Расти, расти, моје зелени боре, Синоћ ми је ружа процветала, Или нека друга, знам - иде мој отац певајући ...

Види: http://groups.google.rs/group/ivanje/web?hl=sr

субота, 07. новембар 2009.

Zidovi





Otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA


Srdačno Vas pozivamo na otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA u ponedeljak, 9. novembar u 18 časova na Trgu Republike. Muzej otvaraju Ambasador Savezne Republike Nemačke Volfram Mas i umetnik Frank Belter. Povodom jubileja 20 godina od pada Berlinskog zida umetnik Frank Belter po pozivu Goethe-Instituta sagradio je na Trgu Republike zid od kartonskih cigala. Jedna stranu Zida je uz pomoć prolaznika dobila nov izgled zahvaljujući mnogobrojnim crtežima, grafitima i sl. Deo umetničkog koncepta jeste da se Zid pod uticajem vremenskih nepogoda menja. Pod uticajem jakog vetra Zid se srušio već nakon pet dana, četiri dana pre jubileja od pada zida u Berlinu. Deo Beogradskog zida, 4 m dužine i 3 m visine, konzervirao je umetnik i biće izložen u Muzeju Zida. Mnogi su fotografisali Beogradski Zid, kao što postoje mnogobrojne fotografije Berlinskog i drugih zidova. Želimo da Vas pozovemo, da na otvaranje MUZEJA BEOGRADSKOG ZIDA 9.11. u 18 časova donesete vaše fotografije Beogradskog, Berlinskog i drugih zidova i izložite u MUZEJU ZIDA!

Jutta Gehrig direktorka Goethe-Instituta




********

Zidovi

Ovih dana se u Francuskim medijima bucno slavi 20 godisnjica pada Berlinskog zida. Steta je sto se pritom vrlo retko, ili nikako, ne pominju drugi zidovi koji jos uvek postoje ili se danas grade. Izgleda da je lakse pisati o zidu koji je pao pre 20 godina, o kome je vec sve receno, nego pisati o zidu koga (nasi prijatelji ?) grade danas, na pr :- Zid od 800 km, visok 8 m, od betona, izmedju Izraela i Palestine- Zid od 1 800 km izmedju USA i Meksika Pored toga, moglo bi se reci da je u vreme pada Berlinskog zida, Zapadizgubio svog dugogodisnjeg neprijatelja. A neprijatelj je vrlo vazan jer bez njega gube smisao i ogromni vojni budzeti (USA = 600 md$) i organizacija NATO i vojna industrija (oko 10% zaposlenih). No, pojavila se Al Kaida, Talibani i ostali TERORISTI. Da bi odrzala strah i napetost, francuska TV nam svakih 6 meseci prikazuje staru mutnu sliku jednog bradonje sa kalasnikovom koji na arapskom preti Zapadu. Nobelova nagrada za mir je dosada dodeljivana za vec postignuto delo. Tako je NN dobio Mihail Gorbacov 1990, godinu dana posle pada Berlinskog zida.Ove godine, NN je prvi put data coveku koji zapravo jos nije mnogo postigao.Mozda je ona samo znak zahvalnosti i ohrabrenja americkom narodu zato sto je izabrao predsednika koji izgleda i misli sasvim drugacije nego njegov prethodnik i, koji ce mozda doprineti padu nekih zidova. Dok su Nemci svoj zid rusili uz parolu WIR SIND EIN VOLK, mi na Balkanu smo radili suprotno.Mozda se najtvrdji zidovi nalaze u nasim glavama?




Djordje Konikovic


понедељак, 10. август 2009.

Администрација?Нечисте крви?



У суштини, један једини је темељ на коме је зидана стварна и права, али још увек ненаписана, историја српске књижевности, а тај темељ се зове пишчева издања. То значи да су рукописи штампани о пишчевом руву и круву. Вук Караџић је своје књиге штампао о свом трошку, а понекад и о трошку пренумераната и мецена. Многи људи и не знају да су најзначајније српске књиге 250 година уназад објављене као пишчева издања. Прво издање Нечисте крви објављено је о руву и круву Боре Станковића. Прва издања Дневника за Сенковића и Литургије објављено је о руву и круву М. Лукића. Бора Ћосић, М. Бећковић, М. Данојлић, МЈ Вишњић, Илија Мољковић и други објављивали су своје рукописе о свом руву и круву...


Дакле, права историја српске књижевности је дословно историја пишчевих издања; она је старија од издања Вукових бечких књига, и сеже у дубоку прошлост, до рукотворених манастирских издања српских обредних књига...


На ту традицију и историју, и проверено искуство, наслањају се и Мобаров институт и ЗАВЕТИНЕ.


Овде ће, убудуће, бити публикована грађа вредна пажње и упознавања. Објављиваћемо све оно што може расветлити са свих страна једну од најчаснијих институција српске културе и књижевности - пишчева издања.

Истовремено, доносићемо вести и књижевне огласе о пишчевим издањима д а н а с, која су неправедно (игром случаја, неупућених, подлих, грамзивих и малограђана) скрајнута на маргину српске културе и књижевности...