УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 25. април 2017.

Stanisa Stosic - Zal za mladost

четвртак, 13. април 2017.

Ограда. Некад било ограђено земљиште, а значи исто што и заграда. Служило за испашу стоке у време пољских радова, кад су сви укућани у пољу

Предео Пек, Доњи Звижд


Изводи
   (Село Вуковић крај Пека)
Потеси у атару:Јеленски гај. До Пека. Некад била шума у којој су боравили јелени. Сад су ту њиве с најплоднијом земљом.
Баре. Као свуда у печкој долини и овде је било доста бара. Данас их готово нигде нема. На њих подсећају само називи потеса.
Преко Пека. Предео на левој обали реке. Сада су тамо пашњаци, ливаде, топољари и врбаци.
Преко јаруге. Простор између Пека и јаруге за воденицу. Ту су њиве, пашњаци, баште и ливаде.
Пландиште, Планшће. Место где су некад чуване овце. Сад су ту плодне њиве.
Воденичко поље, Друму мори (пуд ка воденици).
Склад. На простору између два пута: ка воденици и ка Пеку. У раније време је ту била нека међа.
Арицар. Испод села, ка Пландишту. Нема објашњења за тај назив. [Стр. 230]
Виноградарско брдо, Ђула вињилор. Раније су ту били велики и лепи виногради.
Поењ. Значи пољане. Сада је ту обрадиво земљиште.
Ђукин поток, Огашу Ђуки. Назван по мушкарцу по имену Ђука, највероватније крајем XVIII и почетком XIX века.
Блож. Не зна се шта значи. Налази се између Ђукиног потока и снеготинског атара. Обрадиво земљиште.
Бунар. Пружа се од Бложа ка Снеготину. У неко раније време ту је морао да постоји бунар. Данас га нема.
Блатни поток. Огашу куј имала. Поток који тече од Туманског Црног врха и улива се у Туманску реку.
Фјаца. На влашком, значи присоје. Налази се на узвишењу са ког се пружа леп поглед на околину.То је шумски предео.
Збег. Сеоска утрина од вајкада. Назив из турског времена када се народ ту склањао од зулума.
Преко Српца. На међи са селом Српцима. Тамо су углавном шуме и пашњаци. Међу чини Српачки поток.
Ограда. Некад било ограђено земљиште, а значи исто што и заграда. Служило за испашу стоке у време пољских радова, кад су сви укућани у пољу.
Полошће. Вероватно потиче од речи полог. Раније су ту биле ливаде, а сада је шума.
Црни врх. На тромеђи између Вуковића, Снеготина и Љешнице. Некад се тамо вадио камен и довлачио за градњу кућа (кречњак). Шумски предео.
Широка падина, Пађина ларга. Налази се испод Црног врха. Тамо су углавном шуме.
Преко Љешнице. Предео поред Љешничке реке, која представља међу између Вуковића и Љешнице.
Кулме. Значи Диван.
Развој. Место где се раздвајају атари.
Мешавина Влаха и Срба Досељенике су сачињавали Власи и Срби, с тим што је Влаха, судећи по именима људи у тефтеру арачком из 1831. године, било више. Највише је, пак, било библијских имена, која су узимали и једни и други, као Петар, Јова, Адам, Илија, Михаило, Ђорђе, Тома Лазар, Никола, Марко, Митар. [Стр. 231] Затим долазе: Марјан, Паун, Траило, Новак, Јон, Пау, Страин, имена из влашке номенклатуре. Иза њих, по броју су српска имена: Живан, Станоје, Милан, Милош, Богица, Нешко, Спасоје, Благоје, Недељко.
У којем су бројчаном односу били овде Срби и Власи тешко је данас поуздано рећи. Да су Власи били у већини говори и чињеница да су Срби временом прихватили њихов језик и обичаје, што се догађало у свим селима са већинским влашким живљем. Чак и у Турији, Раковој Бари, Српцима, Мустапићу, Раденки и Љешници, где су постојали јаки српски родови, готово изједначени по броју с Власима, дошло је до потпуног повлашћивања. Заправо, тај принцип већине деловао је на целом простору североисточне Србије, па су истовремено Власи посрбљавани гдегод су Срби били у већини. Разлика је само у томе што су Власи, тежећи ка груписању, стварали јаче заједнице, па су се ређе издвајали у мање групе и насељавали у селима са чисто српским становништвом. Но, гдегод је до таквог насељавања дошло они су србизовани, као у Мишљеновцу, Миљевићу, Зеленику, Средњеву, Макцима, М. Бресници…
Чињеница да је добар део данашњих Влаха у североисточној Србији познатог српског порекла, о чему постоји и обимна научна грађа (истражено је порекло становништва највећег броја села још после Првог светског рата, а међу неистраженим крајевима је, на жалост, долина Пека) недвосмислено говори да Власи у Србији не могу бити Румуни. Тим пре што је влашко становништво, досељено овде са простора данашње Румуније, било такође добрим делом српског порекла, о чему постоје многи подаци. Типичан пример наводи Тихомир Р. Ђорђевић у својој књизи „Кроз наше Румуне“. Он каже да су житељи влашког села Подгорца у Источној Србији српског порекла. Бежећи из Србије од Турака, вели он, стигли су Малу Влашку, а онда су отишли чак у Ердељске планине, па се опет враћали и поново бежали. У том лутању мешали су се с Румунима и примили од њих језик и обичаје, па се као Власи најзад вратили у Србију.
Сличан пример наводи Миливоје Башић, школски надзорник с краја XIX века, који каже да су му Власи у многим селима говорили, и то и Царани и Унгурјани, да су пореклом са Косова, да су у старо доба били Срби, да су отишли у Угарску где су се порумунили и отуда као Румуни вратили.[др Јован Ђокић, Кроз насеља североисточне Србије, Баната и суседних области, Београд, 1934] На велико повлашивање Срба у Румунији указивале су и Банатске новине 1842. године. Оне су упозоравале на случај 39 црногорских села између Лугоша и Карансебеша, која су се тада већ сва била повлашила, тако да нико више у њима српски није говорио осим неких стараца, а и они сасвим слабо.
Ако те повлашене Србе у Румунији, од којих су се многи вратили у земљу својих дедова, придодамо Србима повлашеним на тлу Србије, онда приче о Власима као Румунима, протуране све чешће и агресивније, немају никаквог смисла. Уосталом, да је међу Власима било Румуна у иоле већем броју, онда би данашњи влашки живаљ бар нешто знао о румунским јунацима и бојевима. А он, нити је о томе знао нешто у прошлом веку, нити сада зна. Његови јунаци су били и остали: Марко Краљевић, Милош Обилић, кнез Лазар, цар Душан, Карађорђе, односно јунаци из српске традиције. Усто, сви Власи имају крсне славе, које Румуни немају.
Што се Вуковића тиче, ми нажалост нисмо у стању да се позовемо ни на каква ранија истраживања, јер их није било. Старији људи, који су памтили своје дедове, рођене почетком XIX века и од њих слушали одакле су им преци дошли и шта су били, помрли су између 1920. и 1940. године, а да нико није забележио њихова казивања. У међувремену су њихове приче ишчилеле из сећања наследника, па данас у селу има мало људи који нешто знају о пореклу и месту из којег су им преци стигли.
Два века на садашњем местуТу где је данас, Вуковић је настао већ при обнављању, које пада у време великих немира у Србији, после Кочине буне 1788. године. Људи су се насељавали према брду да би лакше могли да се склоне кад оближњим друмом наиђу Турци. Уосталом, и сада постоји потес Збег, што значи место где се бежало и скривало од турског зулума, који је уочи Првог устанка био већи но икад.

Пек, потес Лакомица, село Мишљеновац, салаш Лукића


субота, 18. фебруар 2017.

Коме веровати - мечки Гоци, или прогнозерима времена?

НЕИЗВЕСНО КОЛИКО ЋЕ ЗИМА ТРАЈАТИ: Гоца није изашла из пећине, можда је и њој нерадни дан & Бета | 15. фебруар 2017. 14:39 | Коментара: 5 . / Мрка мечка Гоца остала је у својој јазбини у београдском Зоолошком врту иако су је бројни постиоци жељно ишчекивали
Мрка мечка Гоца остала је данас у својој јазбини у београдском Зоолошком врту иако су је бројни посетиоци жељно ишчекивали.
Тако је неизвесно колико ће још зима потрајати јер, како се верује, ако мечка изађе из јазбине и види своју сенку и уплаши се и врати у јазбину то значи да ће зима потрајати.
И да се пробудила, Гоца највероватније не би видела своју сенку, јер јутро је било облачно. Да је устала око поднева можда би је и видела, јер је дан сунчан.
Такође, сасвим је сигурно да Гоца није гладна, удобно живи у Зоо врту и нема разлога да се због глади буди и тражи храну у природи, храну јој чувари доносе на ноге.
Мечка Гоца, која је пореклом из наших шума, ужива у Зоо врт Београд већ четврт века па чувари мисле да је изгубила природни инстикт.
Ветеринари Зоо Врта кажу да је мечка Гордана одличног здравља, али истичу да је за разлику од медведа у дивљини, зато што није имала прави зимски сан, непоуздан метеоролог.
Метеоролози имају данас најсавременија средства за прогнозе и све мање греше па нема разлога да се више верује мечки.
Ипак, слична веровања и предсказања постоје широм света.
Медији највећу пажњу поклањају америчком Дану мрмота, који се сваке године обележава 2. фебуара. Тога дана неколико хиљада грађана окупи се у малом граду Панксатони у Пенсилванији да би видели шта ће рећи мрмот Фил. Праћење Филовог изласка из јазбине постало је друштвени догађај давне 1887. године.
Ове године, ако је за веровати Филу, зима ће још потрајати. Али и Фил је знао често да завара.

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

stalker 15. фебруар 2017. 16:13 #4423279
Daleko smo dogurali kad od mečke očekujemo prognozu vremena ! Doduše kakve su nam prognoze , pred zimu, davali naši meteorolozi ništa nije čudno. Oni retko kad nešto potrefe, ali ovoga puta su ga baš promašili . Umesto blage zime kako su nam pričali ,ispade najhladnija zima u poslednjih 55 godina !

среда, 01. фебруар 2017.

Visit to Antarctica Confirms Discovery of Flash Frozen Alien Civilization

  Испод Антарктика се налази древна ванземаљска цивилизација, са 3 брода пречника 50км
  
11. децембра 2016. године, Гуд је на свом блогу описао како је и раније, из више извора, био упознат са ископавањима на Антарктику, а онда му је ископавања такође открио виши официр у оквиру УСАФ-а, који је водио тајни свемирски програм под називомСигмунд“. Делокруг тог програма укључивао је више отмица и испитивања и самог Гуда, који је био тестиран за верност својих информација.
Пошто је био задовољан због тачности Гудових информација и извора, “Сигмунд” је неочекивано поделио нешто свог знања о ископавањима на Антарктику. То је укључивало цивилизацију предвођену са “Предамитима“, расом издужених лобања, високих 3-3,5 метара.
Три матична свемирска брода овалног облика са око 50 км у пречнику су откривена у близини, откривајући да су “Преадамити” ванземаљског порекла, и да су на Земљу дошли пре око 55.000 година. Један од три брода је откопан и утврђено је да има много мању свемирску летелицу унутра. Цивилизација “Преадамита”, бар тај део који је био на Антарктику, је био замрзнут у катаклизмичном догађају који се догодио пре око 12.000 година.
Гуду су такође његови контакти рекли да су најсавременије технологије, као и остаци преадамита уклоњени са једног археолошког налазишта које ће бити доступно јавности. Тимови археолога су радили са оним што је остало, и речено им је да држе у тајности шта год да су видели.
Поред тога, одабрани древни предмети са других локација ће бити донешени из огромних складишта и постављени на археолошко налазиште како би се приказало јавности. У предстојећем саопштењу о ископавањима на Антарктику, нагласак ће бити на земаљским елементима замрзнуте цивилизације како не би превише шокирали популацију.
Према речима Гуда, ова најава ће вероватно бити темпирана као одвлачење пажње са откривања мрачне стране глобалне елите, како се појављују информације о међународном прстену педофилије и трговини децом.....

уторак, 31. јануар 2017.

Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. године

Септичке јаме прете Винчи Д. МАТОВИЋ - М. КРАЉ | 27. јануар 2017. 22:28 | Коментара: 5
Спорење двеју институција око начина заштите чувеног археолошког локалитета (1). Отпадне воде могу да угрозе Бело брдо
ДВЕ наше културне институције укрстиле су копља око Белог брда. Наиме, руководство и стручњаци Музеја града упутили су предлог министру културе Владану Вукосављевићу да се преиспита план заштите чувеног археолошког налазишта у Винчи, тачније Студија истраживања, заштите и презентације археолошког налазишта Бело брдо, Републичког завода за заштиту споменика. Због клизишта, које већ годинама угрожава локалитет на коме су откривени остаци јединствене неолитске културе и на коме су још 1908. почела прва утемељена археолошка испитивања у Србији, Музеј и Завод су пре три и по године потписали споразум, како би се Бело брдо заштитило. Незадовољни што их нико није консултовао, стручњаци Музеја, у чијој надлежности је овај локалитет, као једну од главних замерки на рачун студије, наводе да она предвиђа санацију и обезбеђење само једне катастарске парцеле, дужине од око 40 метара, што је само један мањи део клизишта:
- Сматрамо да би студијом требало омогућити санацију целог клизишта, и евентуално предвидети фазну реализацију пројекта - истичу у Музеју града, напомињући да је превасходна идеја Републичког завода да се изгради музеј у Белом брду, а не да се локалитет заштити.
Нема ни помена о другим деловима налазишта који су такође угрожени, а не помиње се ни део локалитета са конзервираним ископом, који је такође у опасности, на коме су се одвијала истраживања, од 1978. до 1988. и од 1998. до 2008. године. Овај део налазишта је посебно занимљив, јер се стигло до слоја са добро очуваним остацима неолитске архитектуре.
Један од највећих проблема заштите налазишта, како тврде, није ни поменут:
- То је санација 16 водопропусних септичких јама, на парцелама на којима је налазиште проглашено спомеником културе од изузетног значаја. Неконтролисано одливање отпадних вода из поменутих септичких јама у културне слојеве, осим свакодневне контаминације, може додатно активирати клизиште, чиме би се нанела трајна и ненадокнадива штета - изричити су у Музеју града.
Планом спорне стратегије, како се наводи, предвиђа се редослед активности у девет фаза:
- Сматрамо да није реално да се у овој календарској години изради пројекат за санацију клизишта, изведу санациони радови и започну заштитна ископавања на делу налазишта угроженом клизиштем. Уколико би се спровела заштитна ископавања без претходно спроведених санационих мера, нанела би се ненадокнадива штета на овом споменику културе - упозоравају музеалци.
МОДЕЛ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА
ПРЕМА понуђеној стратегији, предвиђено је да се Бело брдо "измести" из надлежности Музеја града Београда. Сугерише се оснивање друштва са ограниченом одговорношћу ( д. о. о.), односно модел управљања којим је Лепенски вир одвојен од Народног музеја:
- Међутим, стручњаци из Народног музеја пример управљања Лепенским виром наводе као крајње лоше решење - истичу у Музеју града.